недеља, 09. јун 2013.

Kako preboleti bivšu bff (moje bff iskustvo)

Ja sam imala 2 bff do sad i sa obe sam prekinula prijateljstvo. Moram priznati nekad mi nedostaju neki momenti koje smo zajedno ali nastavila sam dalje, nisu ni one jedine na svetu. Sa ovom prvom sam 2 puta obnavljala prijateljstvo, prvi put se našla uvređeno jer sam posvetila više pažnje jednoj drugarici čije je rođendan tih dana i onda smo sve račistile preko čuvenih dopisivanja na času istorije, ceo čas mi je prebacivala kako se ja njoj nisam javljala, kako sam je ignorisala i sve to i ja ono kao boli me uvo nađi bolju ako možeš. A ona je sve vreme bila zalepljena za neku curu iz razreda i ponekad me čak i zapostavljala zbog nje ali sam ja to trpela. U fazonu kao: "Ma baš me briga" preko zimskog raspusta smo se pomirile i mesec i po dana sve je bilo savrešeno, vikendom popodne smo išle na do grada, na sladoled, sok, pizzu...i bilo je sve savršeno...Jednu subotu popodne, ili ipak nedelju, ne sećam se sad baš najbolje, izašle smo do centra, prvo smo razgledale neke butike ali ona je sve vreme ćutala a ja sam skapirala da nešto nije ok, prvo sam pomislila da joj nije dobro pošto ima dijabetes, ona kao "Ne, ne, ništa, ok sam" ja kao "Okiša..". Kasnije odemo do još malo da se prošetamo ona sve vreme ćuti, tu me sve nešto mrači, ja je pitam u čemu je problem ona kao "Nije to tebi bitno" i ja i dalje ćutim msm ok je, možda je samo ustala na levu nogu..I sad prolazi neki lik bajsom i za malo da je udari i ja se zajebavam kao "Nemoj da si mi slučajno udario bff da ja tebe ne bi'...bla bla bla" i ona odjednom meni: "Vidiš meni smeta da govoriš kako smo bff (a ona je sve vreme gurala tu "bff" priču), meni više ne odgovara tvoje društvo i ne želim da se družim sa tobom". Nije mi dala ni jedan pravi razlog zato što ga ni sama nije imala. Otišla sam kući k'o usr*n golub, plakala usput, znači sjebendisala me skroz, i još pre nego što ćemo izaći na mom asku mi piše "Ajde ručaj već jednom, jedva čekam da se vidimo xD" ja došla kući ne znam šta se desilo, šta joj je flipnulo u glavi. Pogub. Kasnije sam je stavila ispred sebe u školi (jer sam čula od drugarice da je ona rekla da sam ja "Odjednom kao probuđena iz mrtvih; nosim crno; pravim se pametna; ćutljiva i negativna" reko' "Ok" ona meni samo kaže "Zato što si negativna". Meni je srce tuklo 300 na sat mislila sam da ću poludeti samo me tako odbacila kao neku skrnavu čarapu. Drugu bff i nisam poznavala uživo, samo preko iga i Skypea, posvađale smo se jer je perverzna krava i vređala je mog najboljeg druga.
Evo kako sam obe prebolela:
-Obrisala sam sve što me podseća na njih, sve, sve slike, poruke, sve.
-Izbrisala sam ih iz prijatelja na svim društvenim mrežama i blokirala ih.
-Pravila sam se da ne postoje i nisam im davala na važnosti ni mrvicu.
Nije teško, izbrisati sve to, ali ja i dalje nemam najbolju drugaricu, suviše sam stidljiva da bih samo tako nekom prišla i rekla "Ćao, hajde da budemo drugarice!". Ne mogu, jednostavno ne mogu. Ali uspeću. Jednom. Možda. ;)

петак, 07. јун 2013.

Zašto sam se ošišala (Podrška deci sa rakom)

Imala sam mnogo hejtova na račun moje frizure iako kontam da niko od vas nije video moju frizuru (postaviću jednu sliku na kraju posta).
Sve je počelo prošlog maja pogledala sam video na YouTubeu devojka se ošišala da bi donirala kosu u humanitarne svrhe deci sa rakom. Kod nas takvih humanitarnih akcija nema, većina devojaka plaču kad im skraćuju samo krajeve a ne da im obriju glavu. Ja sam odlučila da ću se ošišati. Ali tek pred kraj školske. Ipak me bilo frka od nastavnika. Ali ispalo je super. 7. juna (2012.) i zvanično sam "skinula" svoju kosu. Ošišala sam se na četvorku (sada sam na dvojci) :) Osećala sam se mnogo dobro, lepo i humano. Solidarisala sam se sa njima. Oni nisu bili jednini koji nisu imali kosu. Do februara ove godine nikome nisam rekla pravi razlog svog šišanja. Kad god bi me neko pitao zašto sam se ošišala odgovorila bih sa "Može mi se.", "Htela sam.", "Bilo mi dosadno."...itd... Sada sam ponosna na to što sam napravila. I evo danas je i zvanično mojih godinu dana bez kose :')